O nama

Filigrani ili stari zlatari (kujunđije) su među najpoznatijim majstorima grada Prizrena. Ove zanatlije, radeći sa ručnim alatima prosipajući ili oblikujući filigranskom tehnikom objekte od zlata, srebra, bakra, ćelibara i vredno grumenje učinili su da stari grad bude pozat u celom svetu.

Poznata dela prosipanjem ili mnogobrojnim filigranima prosipanjem su rađene kutije za duvan, čibuci, tabakere, pepeljare, delovi džepnog lanca, prstenje, narukvice, minđuše, kopče ili manžetne za rukave košulja,delove za đerdane, delove ukrasa za pojas, poslužavnike, čaše za vodu ili vino, šolje za kafu, delove nakita za kosu devojaka i žena itd.

Ćaršija kujunđiluka gde su delovali zlatari Prizrena, a koja se smatra ognište Filigrana, zbog visokih stvaralačkih vrednosti, bila je poznata još od drevnih vremena I to I van Balkanskog Poluostrva. Među najstarijim majstorima u Prizrenu smatraju se:
Pjetr Kolveši, Anton Kolveši, Matej Vučaj, Lorenc Vučaj, Andreja Vučaj, Fran Vučaj, Matej Gaši, Mark Gaši, Simon Pali, Paluš Pali, Lora Pali, Seb Augustin Delhisa, Džon Delhisa, Kol Delhisa, Pjetr Šahta, Krist Šahta, Šani Šahta, Tuš Šahta, Luz Kolveši, Lon Kolveši, Bal Jak Džoni itd.

Filigranstvo je nasleđeno od strane srednje generacije zanatlija, obuhvatajući ovde:
Kol i Ndu otac Tom Prenit, Ded Džeči, Džon Vučaj, Pal Delhisa, Ded Vučaj, Ndrek Cuki, Zef Kolveši, Luz i Lorenc Kajrazi, Luz Mita, Hisin Alo, Faruk Šala, Riza Karaselo, Fatime Baruti, Davut Babauna, Salajdin Igđi, Luiđ Toći, Lon Bitiqi, Šadi Krieziu, Ismet Nasufi, Ećrem Pupus, Arif Kuksi, Nedžmedin Pasuli, Izet Dervenica, Abdulah Zogaj, Džemal Zogaj, Ali Jetiši, Tuš Krasnići, Hil Gojani, Tuš Deda, Džon Delhisa, Franuš Gomila, Ace Tupeci, Mikuš Kaćinari, Zef Vica, Tef Bucaj, Krist Tuna, Đerđ Canaj, Alajdin Kantarđi, Fran Gojani, Lajde Laći, Bashkim Tejeci, Džafer Lušaj, Faik Ba jusuf Kastrati. Ajten Emruš, Nešat Krasnići, Hisin Koro, BesireToćila, Zyiije Milaimi, Gani Jetiši, Remzije Ćollaku, Barije Kepa, Mark Nua, Memet Lika, Hisnije Šala, Sevđan Kuksi, Severđan Purova, Šefkat Nasufi, Giler Kahramani, Izet Kovaći, Jusuf Pupe, Rok Široka, Zejđane Celina, Dijana Mirdita, Masar Sal a, Afrim Gaši, Fikret Mujolari, Besim Šijaku, Albert Šiško, Bedridin Gimišel, Ilber Đjini, Abdula Pasuli, Ramiz Kuksi, Zejđane Celina.

Zanat filigrana smatra se jednim od najpoznatijih zanata u Prizrenu. Godine 1922 u Prizrenu je bilo identifikovano prejo 35 radnji. Filigrani Prizrena su svoje proizvode izvozili na međunarodnom sajmu u Parizu, gde su za njihove eksponate pokazali interesovanje ne samo francuski kupci već i nekoliko trgovaca iz Tunisa.

Nakon Drugog Svetskog rata u Prizrenu je osnovana zadruga zlatara “Filigrani”, gde su zapošljeni svi aktivni stvaraoci sa iskustvom u ovom zanatu. Inicijativa za osnivanje zadruge započela je sredinom 1946 godine, uz participaciju 81 glavnih majstora zlatara prerađivača dok je sa radom započeto 1 januara 1947 godine zadruga je upisana u Savezu Zadruga Zanatlija u Beogradu, 13 januara 1947 godine pod naslovom Prerađivačka Zadruga Kujunđija. Prvi predsednik zadruge bio je Jak Mjeda, dok je sekretar i blagajnik bio Cin Mjeda. Njeni prvi radni prostori bili su Hotel “Union”. Kasnije, zadruga je promenila naziv sa “Filigran” – Filigranska Zanatska Zadruga u Prizrenu”u preduzeće za proizvodnju nakita od zlata i srebra “Filigran”.

Tokom svoje delatnosti zadruga je pokazala povećanje aktivnih doprinosilaca. Od 11 stvaraoca i inicijatora osnivača zadruge, broj zanatlija tokom prve godine povećan je na 81 dok, u trećoj godini ovaj broj je povećan na 153. Da pomenimo činjenicu da u toku ovog preduzetništva po prvi put su se ovim zanatom počele baviti i žene albanke.

Preduzeće je funkcionisalo izdvojeno na sektor proizvodnje sa osnovnom sirovinom zlato i srebro dok, svaki majstor je vodio po jedan određeni sektor proizvodnje, potpomognut sa jendim zamenikom majstora i troje radnika. Oblasti proizvodnje varirali su od proizvodnje ukrasa, minđuša, broševa, ogrlica itd. Pa sve do proizvodnje suvenira sa velikih dimenzija.

Angažovani majstori u ovom preduzeću poznati su po kulminacionim dostignućima njiovog stvaralaštva preko monumentalnih dela sa posebnim vrednostima, uglavnom sa ciljem davanja kao poklon državnim poglavarima tog vremena. Godine 1979, 7 glavnih majstora i 3 njihovih pomoćnika radili su tehnikom prosipanja filigrana na radnom stolu koji je sadržavao 15 kg. srebra. Ekipa preduzeća “Filigran” izradio je takođe maketu kultrurno- istorijskog spomenika “ Sofi Sinan Pašina Džamija u Prizrenu” koju su sagradili troje glavnih majstora i dvoje njihovih zamenika prosipajući i filigranirajući s kg srebra. Ovo delo poklonjeno je tadašnjem predsedniku Egipta, Gamal Abdel Naseru, tokom njegove posete po teritoriju tadašnje Jugoslavije.

Osim drugih dela koja su data i namenjena državnim delegacijama tog vremena izrađene su i tri kutije od zlata, sa tehnikom prosipanja i filigrana, koje su poklonjene kralju Etiopije, Haile Selasije.

Politički,socijalni i ekonomski uslovi u zemlji nakon devedesetih godina uradili su da većinna aktivnih filigranata grada Prizrena da se rasele po susednim zemljama, u potrazi za boljim radnim ambijentom. Najistaknutiji majstori su se smestili duž puta Jadranske obale, a najviše po turističkim predelimaHrvatske., Slovenije i Crne Gore. Ove seobe su uticale na pad razvoja ovog zanata filigrana u gradu Prizrenu, međutim, sa druge strane zabeležilli su rasprostranjenje radnih tehnika i priznavanje njihovih vrednosti na međunarodnom nivou.